Pisanje tekstova u 5 koraka

Pisanje teksta je nije samo spontano-kreativni proces. Ima u tom procesu i strukture i organizacije. 

Većina tekstova koje čitamo i pišemo imaju sličnu strukturu: uvod, razradu i zaključak. Isto tako, većina nastaje na sličan način, jer se najvažniji koraci ne mogu preskočiti. 

Kada sam počela da se bavim edukacijama iz pisanja, shvatila sam da smo svi zapamtili baš to kako treba da izgleda tekst, ali nam niko nije objasnio kako da dođemo do te strukture. Imamo ideje, ali ne znamo odakle da krenemo, ne znamo kako da ih oblikujemo u tekst, šta da bude na početku, a šta na sredini i na kraju. 

Iako je meni struktura teksta bila krajnje spontana stvar, ona je za polaznike mojih radionica i kasnije mentorskog programa, ipak bila jedan od najvećih izazova. 

Ako želiš da budeš sigurna da tvoj tekst (ili newsletter) ima dobru strukturu, da je koherentan, pa samim tim i jasan, onda će ti biti korisno da pratiš korake koje ću podeliti s tobom na svojim primerima. 

Sve faze procesa koji opisujem mogu se primeniti na pisanje bilo koje vrste teksta. Što ti je tekst značajniji, to će biti potrebnije da prođeš kroz sve faze temeljno i posvećeno. To su obično tekstovi za naš sajt u kojima se traži da što iscrpnije odgovorimo na neku temu, a upravo ovaj tekst je jedan od takvih. To su takođe neki važni newsletter-i, pa i pripreme za neke prezentacije. 

Ako nemaš mnogo iskustva u pisanju, onda je posebno značajno da se u početku oslanjaš na ove faze, dok ne postigneš rutinu i ne počneš spontano i nesvesno da ih primenjuješ. Isto važi i za svaku drugu veštinu koju učimo: prvo se oslanjamo na pravila, redosled i strukturu. Kako napredujemo tako smo slobodniji da improvizujemo, dok nam svi koraci ne postanu spontani i pređu u podsvesno delanje.  

Većina tekstova na mom blogu nastala je na ovaj način. Pored njih, to su tekstovi koje sam napisala za blog Jutroskop u okviru kampanje kompanije Dijamant za margarin “Dobro jutro”. 

Ipak, tekst Los mercados de Belgrado (Beogradske pijace) koji sam napisala na španskom za časopis “Balkanismos” možda je najbolji primer svih faza pisanja teksta. Pošto se radilo o veoma značajnom projektu, pristupila sam mu krajnje temeljno, prateći sve faze pisanja teksta. Zato ću ti za svaku fazu ispričati kako sam je prošla i sa kakvim izazovima sam se sretala. 

1. Odaberi temu 

Ako pišeš za sebe iz hobija onda sama određuješ teme i one su najčešće odraz tvojih interesovanja i tvoje svakodnevice. Međutim, ako pišeš za svoj biznis, teme tekstova i newsletter-a pratiće promociju tvojih usluga i proizvoda i biće u službi njihove prodaje. Pored toga, teme o kojima pišeš biće odgovor na potrebe tvojh pratilaca i klijenata. 

Ukoliko se desi da te neki časopis angažuje, ili se pojavi saradnja koja podrazumeva da napišeš neki svoj tekst, onda ćeš verovatno dobiti temu i naslov teksta, kao i dodatne instrukcije o tome šta sve tekst treba da sadrži, ili bar u kom stilu treba da bude napisan. 

Kada sam pisala tekst na španskom, javili su mi da sama izaberem temu, ali u konkretnim okvirima, a to su: teme iz društva, kulture, prirode i poslovanja u Srbiji. Pored toga, naglašeno mi je da to treba da bude “informativna reportaža, napisana jednostavnim, novinarskim stilom”. 

Odlučila sam da pišem o pijacama, jer sam oduvek verovala da su to autentična mesta na kojima se može upoznati naša kultura, običaji pa i više od toga, naš mentalitet i priroda. 

Tema nije isto što i naslov! 

Tema je ono čime se tekst (ili priča) bavi. U ovoj fazi važno je da imaš u vidu da tema nije isto što i naslov. Baš kao što sam navela u primeru, tema je širi pojam, obuhvata čitavu jednu celinu o kojoj se može pisati. Naslov je znatno konkretniji, i služi da privučemo pažnju na našu temu. 

Recimo, putovanje u Madrid je tema, a naslov teksta na tu temu može biti “Šetnja ulicom koja nikad ne spava”. 

Drugim rečima, tema i naslov se mogu podudariti, ali to nije nužno.

2. Nabacaj ideje i rečenice 

Imaš temu i naslov? Odlično! Sledi naredna faza: brainstorming! 

U ovoj fazi nabacuješ rečenice bez reda i smisla, kao glavne sastojske u testo. Nikad se nemoj zaustavljati na prvoj rečenici. Važnije je da nižeš misli čak i kada misliš da nisu savršeno povezane, samo da uhvatiš ritam. Napiši sve što znaš o toj temi, nije bitno da sve bude sređeno i sistematizovano. 

Ova faza je veoma bitna jer sebi daješ potpunu slobodu, da se igraš, pogrešiš, nalupetaš… 

Šta god ti padne na pamet treba da se nađe na papiru. Priseti se svojih iskustava, drugih izvora koje možeš da koristiš, pitanja i komentara u vezi sa temom. Istraži i druge tekstove, podkaste, razne sadržaje na istu temu. U dokument gde pišeš stavi sve te linkove koji ti mogu biti inspirativni za pisanje. 

U ovom momentu se ponašaš kao da svaka rečenica može da bude značajna, nema glupih i bezveznih. Izbaci ih što više, kasnije ćeš se vratiti na ono što je zaista bitno. Ma koliko da ti ova faza deluje haotično, ona ima svoj smisao i svoju ulogu, a to je da iscrpiš razne uglove posmatranja na istu ideju. 

Kada sam pisala tekst o pijacama, razmislila sam o tome koje to beogradske pijace mogu da budu zanimljive strancima i zbog čega. Koje to pijace poznajem, o kojima sam već pisala, i kojima mogu da dođem do nekih proverenih istorijskih činjenica. Sve vreme sam imala u vidu šta je to što može biti zanimljivo onome ko prvi put dolazi u Beograd i video je ko zna koliko pijaca pre beogradskih. 

Odbrala sam 3 pijace: Kalenić, Bajlonijevu i Zeleni venac. Na Kalenića pijaci sam održala radionicu kreativnog pisanja “Od iskustva do teksta”, i takođe dosta istraživala o njoj pre u toku priprema za radionica. Pored toga, znala sam je Momo Kapor pisao o beogradskim pijacama i da ću moći da za tekst navedem i njegove citate, ili bar da ih pročitam radi inspiracije. 

Istražila sam stranice, odabrala nekoliko pouzdanih koje mi zaista mogu pomoći da napravim svoju reportažu.

3. Uredi tekst tako da ima početak, sredinu i kraj

Sada imaš gomilu rečenica koju su nejasna celina bez reda? Bez brige, u ovoj fazi počinješ oblikovanje kada tekst treba da dobije strukturu: uvod, razradu i zaključak, odnosno početak, sredinu i kraj. 

Rasporedi materijal iz prethodne faze tako da bude pregledniji. Porebno je da uvek imaš na umu čitaoca, ono što on ili ona ne znaju. 

Uvod služi da ih obavestiš o temi na koju pišeš, to je kao predsoblje tvoje kuće. Sve je tu i ništa ključno nije tu. Daješ osnovne smernice o temi, svoja iskustva i zapažanja koja mogu da zagreju čitaoca, ali mu ipak ne govore ništa što je ključno za tvoju temu, to ostavljaš za razradu. 

Razrada teksta je kao dnevna soba. U njoj je suština našeg života, ono glavno što možemo i želimo da podelimo. 

U zaključku zatvaramo temu, ali pozivamo čitaoce da razmisle o sadržaju našeg teksta. Recimo da je to terasa sa koje imamo lep pogled, i koju ostavljamo za kraj posete da bismo dodatno oduševili goste. U zaključku pokušaj da rezimiraš sve ono što je već rečeno, ali da ne zvuči kao jednostavno ponavljanje već kao dodatna vrednost.

Neizostavni deo svih tekstova za tvoj blog ili za newsletter jeste ono što se zove Call to action, odnosno poziv na akciju. Možeš da postaviš neko pitanje da bi čitaoci dodatno razmislili na ovu temu. Možeš da ih navedeš na nešto urade: pozoveš ih da ti pišu, da provere tvoju ponudu, da podele svoje utiske i iskustva. 

Kada su tekstovi izrazito emotivni, sami po sebi zovu na komentarisanje. Kada se ljudi pronađu i kada ih čačneš tamo gde boli ili počešeš tamo gde ih svrbi, sami ostavljaju komentare, šta god mi napisali na kraju teksta. 

4. Utegni tekst sa svih strana

Za ovu fazu volim da koristim razne metafore: ispeglaj tekst, utegni tekst, iscedi tekst kao da je peškir. Ovo jeste definitivno faza u kojoj se baviš nijansama, ali koje je veoma važna za bilo koji tekst. 

Dodavanje rečenica, preraspodela rečenica, brisanje rečenica, sve to radiš. Daješ oblik tekstu i obraćajući pažnju na neke manje celine, na pojedinačne rečenice, deliš tekst na podnaslove, imajući u vidu SEO optimizaciju ako pišeš za svoj blog ili sajt.

U razradi je obavezno da imaš podnaslove, bilo da pišeš za sajt ili za newsletter. Kada pišemo za sajt, onda su podnaslovi važni za optimizaciju (SEO – Search Engine Optimization), odnosno za našu prepoznatljivost u Google pretraživaču i bolje kotiranje sadržaja koji delimo. Ako pišemo newsletter, nije nužno da ima podnaslove, ali je poželjno da bi se pismo lakše čitalo. 

5. Pročitaj tekst naglas

Najlakši, ali ipak podjednako važan korak.

Pomaže da se distanciraš od teksta i da ga posmatraš kao da nema veze sa tobom, naročito nakon što tekst prenoći. Što ti je tekst važniji, to je važnije i da ga pročitaš naglas. Nakon čitanja ćeš sigurno uneti nove sitne izmene. Tekst na španskom sam više puta pročitala naglas, jer sam mogla da se uverim koliko je struktura dobra, da li je neka rečenica previše duga. 

Upravo je dužina rečenice nešto što se može proveriti na ovaj način. Ako vam na pola rečenice nestaje dah, onda to znači da treba da je skratite, prepolovite. 

Ako je to moguće, ostavi tekst da “odleži” par dana ili makar par sati. To će ti takođe pomoći da ga pročitaš na nov način. 

Zaključak

Primećuješ da je najveći deo posla u trećem koraku, kada tekst dobija strukturu: uvod, razrada, zaključak. 

Došli smo do kraja teksta. I ja sam ovaj pročitala naglas i pre nego što sam napisala zaključak. A u zaključku, mogu da ti kažem još nešto važno.

Ako te ovaj proce plaši, ako ti se sada čini da je pisanje komplikovanije nego što jeste, pročitaj tekst još jednom. Ali sutra ili prekosutra. Udalji se od teme, pa joj se vrati. Baš kao i kada pišeš tekst. 

Ako ti se nakon čitanja ovog teksta čini da je pisanje lakše nego ranije, onda te molim da mi javiš. Biće mi mnogo drago da podeliš sa mnom svoje utiske.