Vrnjčaka banja i okolina
Posle mnogo vremena i nekoliko evropskih destinacija, krenula sam na putovanje po Srbiji. Septembarsko leto sačuvalo je žestinu i vrelinu, Šumadija i dalje zelena i raznobojno plodna.
Moja prva stanica je Kragujevac. Univerzitetski grad, industrijski centar, prestonica Srbije između dva rata, mnogo epiteta bi stalo uz njega. Odmah po dolasku uviđam koliko je ritam grada usporeniji, ne čuju se sirene automobila, lako je naći parking… Pitam prolaznika kojom ulicom do centra, a on mi začuđeno odgovara i odmerava me. Verovatno ga niko nije pitao nešto slično. U starom delu grada nailazim na zanimljiv natpis. I naravno, trenutak je za prvu fotografiju. Ovi su stihovi pesme koja se pevala u Kragujevcu u vreme kada je bio prestonica.
U centru grada pažnju mi privlače nekadašnje kuće lokalnih bogataša, a danas zgrade u kojima su smeštene banke, prodavnice, knjižare… Mnoge nisu obnovljene, ali i dalje se nazire skladna arhitekstura i bogato ukrašena fasada. Kao i uvek: karakteristični nemar za prošlost i velika očekivanja od sadašnjosti. U centru grada je razvod struje i dalje žičani, pa na svakoj fasadi stoji po jedno žičano klupko.
Predah pravim u kafe-poslastičarnici “Peron” u samom centru grada, na Trgu narodnih heroja. Enterijer je i više nego zanimljiv, smešten je u vagonu starom 82 godine. Dok ispijam kafu vidim da su za susednim stolovima u toku poslovni sastanci, pregovori, tetke su izvele decu na palačinke, studenti koriste pauzu da se požale na fakultetske nepravde… Sasvim običan dan, ali meni sve deluje drugačije od onih kafa koje sam pila jer sam u Begradu prihvatila običaj da nikoga ne čujemo niti posmatramo šta se dešava za susednim stolovima.
U blizini, na platou Robne kuće u Ulici Zorana Đinđića nalazi se turistički info centar gde možete besplatno uzeti prospekte o znamenitostima i kupiti raznovrsne ručno rađene suvenire. Na magnetima je uglavnom Fića, koji je i dalje jedna od prvih asocijacija na stil života u nekadašnjoj Jugoslaviji kao i na grad Kragujevac. Nailazim na “Biciklističku radnju” i oduševljava me naziv na srpskom jeziku jer su nove radnje ili prodavnice “šopovi, marketi, storovi”… Ali tu nije kraj, u centru grada postoji jedna “Perličarnica”! Lomim jezik dok je izgovaram ovu reč koju pre toga nikad nisam čula.
Ne mogu da ne svratim na pijacu. Lako je prepoznati gde se nalazi jer se u tom pravcu nagomilavaju prodavnice, a ljudi nose pune kese i torbe. Sa obe strane prilaza su prodavnice posuđa za zimnicu, koje u Beogradu nikad nisam videla. Izložene su tegle i flaše raznih oblika i veličina, velike šerpe, kace za kupus i sve ono što je potrebno jednom domaćninstvu za spremanje zimnice. Prepoznajem tegle za slatko, one su uvek najlepše. Na pijaci toliko jakih boja, sve miriše od svežine, ali prilazim tezgi koja ima bundeve i trave za čajeve: šipurak odavno nisam videla, ni nanu, ni bosiljak, a prvi put sam videla i pomirisala beli bosiljak. U Šumadiji se zna gde se bere i kupuje zdravlje.
Posle pijace vreme je za pekaru i snabdevanje poslasticama i nastavak puta jer je moje glavno odredište Vrnjačka banja. Poslednji put sam tamo boravila pre više od deset godina i jedva čekam da vidim koliko se promenila.
Smeštaj sam rezervisala veoma blizu centra i glavni orijentir mi je Most ljubavi. U međuvremenu je otežao za nekoliko stotina katanaca. Svi bi da ljubav zavežu i osiguraju. Uskoro će morati neki drugi most da namene svima onima koji ne vole slobodno, nego (pri)vezano.
Na svakom koraku sve je uređeno, čisto, ljudi ljubazni. Ne pozdravljaju samo sa „dobar dan“ nego i sa „kako ste?“ Dugo nisam čula to pitanje u prodavnici. Jedino što me u Beogradu pitaju je „Imate li sitno?“. Sa svima bih da popričam, da ih pitam kako je u banji. Neko zadovoljan, neko umoran od intenzivne sezone i nezadovoljan što joj je došao kraj.
Prvi dan mi govori da Vrnjačka banja nije samo banja. To je turističko mesto gde se ukrštaju tradicionalno i moderno, bogatstvo prirode i bogatstvo koje je priroda ljudima donela. Nekada je bila mesto za odmor i lečenje, a danas sve više kulturni centar i mesto za provod i uživanje.
Šta možete raditi u Vrnjačkoj banji?
– iznajmiti bicikl i provozati se
– voziti se fijakerom u toku letnje sezone
– prošetati promenadom i parkovima. Obavezno svratite u Japanski vrt i obiđite prelepe stogodišnje platane.
U parku kod iznad izvora Snežnik naići ćete na Đačku zakletvu.
– popijete vodu na nekom od termalnih izvora
– odete na masažu u neki spa centar
– napravite izlet do planine Goč
U samom centru banje nalazi se mapa Goča pa je dobro istražite pre nego što krenete za planinskim lepotama. Ja sam očekivala da će Goč imati mnogo više toga da ponudi. Na banjskoj strani Goča nalaze se samo privatne vikendice i dečje odmaralište Stanišinci. Uzaludno smo tragali za turističkim centrom Dobre Vode jer se nalazi na kraljevačkoj strani. Aleksandrovačkoj opštini pripada Mitrovo Polje, naselje poznato po ribljem restoranu. Dobro se opremite jer na Goču nema prodavnica! Naišla sam samo na jedan restoran u blizini ski-staze. Nedaleko je veštačko jezero gde takođe nema nikakvih objekata. Ukoliko ne planirate izlet u prirodi onda vam je dovoljno da pored jezera napravite mali predah i pročistite pluća.
– Obiđete manastire
U okolini Vrnjačke banje nalaze se neki od naših najznačajnih manastira iz srednjeg veka: Studenica, Žica i Ljubostinja. Lokalne turističke organizacije organizuju posete gotovo svakodnevno u toku sezone.
– Prošetajte banjskim naseljem i razgledate privatne kuće.
Primetićete koliko je svaka kuća lepa i sređena, dvorišta doterana, travnjaci pokošeni, fasade sveže okrečene, ograde originalne. Ovo je jedna od starih dobro očuvanih vila na strani izvora Snežnik, pored Karnevalskih stepenica.
– posetite Zavičani muzej, letnjikovac generala Jovana Belimarkovića kraljevog namesnika za vreme maloletstva kralja Aleksandra Obrenovića. Završen 1889. godine i jedan je od retkih primera ove vrste zdanja kod danas.
– kupite suvenire, od magneta do remek-dela kućne radinosti, heklanih miljea, pletenih prsluka i sl. pa se i cene kreću od 100 dinara za magnet do oko 100 eura za heklane stoljnjake.
– Ne zaboravite da se slikate pored Gočka, vrapca koji je zaštitni znak banje!
Moja poseta Banji bila je kratka za sve ono što sam želela da vidim i uradim. Ovo neka bude samo podsetnik da pažljvio gledate ili pažljivo organizujete svoja putovanja, posetite turističke informacione centre kako biste svoje vreme najbolje iskoristili. Meni ovoga puta banje nije bilo dovoljno tako da planiram da uskoro odem ponovo. I obavezno preko Šumadije, u jednom pravcu preko Aranđelovca u drugom preko Doline Gruže. To je banja za oči!
tekst i foto: autorka bloga